Genomika gljiva za tržište prehrambene tehnologije 2025: Otkrijte rast putem precizne fermentacije i rešenja za proteine nove generacije. Istražite veličinu tržišta, ključne igrače, tehnološke trendove i strateške prilike koje oblikuju industriju.

• Izvršni rezime & Pregled tržišta
• Ključni tehnološki trendovi u genomici gljiva za prehrambenu tehnologiju
• Konkurentski pejzaž i vodeći inovatori
• Veličina tržišta, prognoze rasta & CAGR analiza (2025–2030)
• Regionalna analiza tržišta: Severna Amerika, Evropa, APAC & Rest of the World
• Izazovi, rizici i prepreke usvajanju
• Prilike & Strateške preporuke za zainteresovane strane
• Budući izgled: Nastajuće aplikacije i investicione tačke
• Izvori & Reference

Izvršni rezime & Pregled tržišta

Genomika gljiva za prehrambenu tehnologiju predstavlja brzo evoluirajući preseka biotehnologije i prehrambene industrije, koristeći napredne genomske alate za otključavanje potencijala gljiva u proizvodnji hrane, inovacijama sastojaka i održivosti. Do 2025. godine, globalno tržište za genomiku gljiva u prehrambenoj tehnologiji beleži robustan rast, vođen sve većom potražnjom za alternativnim proteinima, održivim izvorima hrane i novim prehrambenim sastojcima. Gljive, uključujući kvasce i filamentozne vrste, koriste se zbog svoje sposobnosti da proizvode visoko vredne jedinjenja, poboljšavaju sigurnost hrane i omogućavaju procese precizne fermentacije.

Tržište se karakteriše značajnim ulaganjima u istraživanje i razvoj, pri čemu vodeće prehrambene tehnologije i startapi koriste sekvenciranje nove generacije, CRISPR tehnologiju za uređivanje genoma i sintetičku biologiju kako bi optimizovali gljivične sojeve za specifične primene. Ove primene se kreću od proizvodnje mycoproteina kao mesa alternativo do biosinteze pojačivača ukusa, enzima i funkcionalnih sastojaka. Usvajanje genomike gljiva takođe olakšava razvoj proizvoda sa čistim oznakama i smanjuje zavisnost od tradicionalne stočarske proizvodnje, u skladu sa preferencijama potrošača za zdravlje, održivost i transparentnost.

Prema Grand View Research, globalno tržište biotehnologije u prehrambenoj industriji, koje uključuje primene genomike gljiva, imalo je vrednost od više od 25 milijardi USD u 2023. i očekuje se da će rasti po godišnjoj stopi rasta (CAGR) od 10-12% do 2030. Segment fokusiran na genomiku gljiva očekuje se da će nadmašiti šire tržište, podstaknut saznanjima u inženjeringu sojeva i razvojem platformi za preciznu fermentaciju. Istaknuti industrijski igrači kao što su Mycorena, Quorn Foods i Nature’s Fynd su na čelu, komercijalizujući proteine i sastojke na bazi gljiva za široku upotrebu u hrani.

• Evropa i Severna Amerika su vodeći regioni u pogledu ulaganja i komercijalizacije, podržani povoljnim regulatornim okvirima i snažnim prihvatanjem potrošača alternativenih proteina.
• Azijsko-pacifički region se pojavljuje kao tržište sa visokim rastom, vođeno rastom populacije, urbanizacijom i sve većom svešću o održivim rešenjima hrane.
• Ključni izazovi uključuju regulativu odobravanja, skalabilnost fermentacijskih tehnologija i edukaciju potrošača o sigurnosti i prednostima hrane na bazi gljiva.

Ukratko, genomika gljiva je spremna da igra transformativnu ulogu u sektoru prehrambene tehnologije 2025. godine, nudeći inovativna rešenja za globalne izazove bezbednosti hrane, održivosti i ishrane, dok privlači značajnu pažnju industrije i investitora.

Ključni tehnološki trendovi u genomici gljiva za prehrambenu tehnologiju

Genomika gljiva brzo transformiše sektor prehrambene tehnologije, vođena napretkom u tehnologijama sekvenciranja, bioinformatici i sintetičkoj biologiji. U 2025. godini, nekoliko ključnih tehnoloških trendova oblikuje način na koji se gljive koriste za održivu proizvodnju hrane, nove sastojke i alternativne proteine.

• Sekvenciranje nove generacije (NGS) i integracija više omika: Cena i brzina NGS su se drastično poboljšale, omogućavajući sveobuhvatno genomsko, transkriptomsko i metabolomsko profilisanje jestivih i industrijski relevantnih gljiva. Ovaj pristup više omika omogućava kompanijama iz prehrambene tehnologije da identifikuju nove metaboličke puteve, optimizuju izbor sojeva i poboljšaju nutritivni profil hrane na bazi gljiva. Kompanije kao što su Illumina i Oxford Nanopore Technologies su na čelu pružanja platformi za sekvenciranje prilagođenih za visokoprotočnu genomiku gljiva.
• CRISPR i precizno uređivanje genoma: Usvajanje CRISPR-Cas sistema u filamentoznim gljivama i kvascima ubrzava razvoj sojeva sa poboljšanim prinosom, ukusom i teksturom. Precizno uređivanje omogućava uklanjanje neželjenih gena (kao što su oni odgovorni za neželjeni ukus ili alergene) i umetanje biosintetskih puteva za nove jedinjenja. Startapi i istraživačke grupe koriste ove alate za kreiranje vlasničkih gljivičnih sojeva za analogne mesne proizvode i funkcionalne sastojke (Nature Biotechnology).
• Optimizacija sojeva vođena veštačkom inteligencijom: Veštačka inteligencija i mašinsko učenje se koriste za analizu velikih genomske podataka, predikciju funkcije gena i modeliranje metaboličkih mreža. Ovo ubrzava identifikaciju visokoperformantnih sojeva i dizajn fermentacionih procesa. Kompanije kao što su Ginkgo Bioworks integrišu veštačku inteligenciju sa genomikom gljiva kako bi pojednostavile razvoj novih prehrambenih proizvoda.
• Inženjerstvo fermentacionih procesa: Napredak u bioprocesnom inženjerstvu, zasnovanom na genomskoj analizi, omogućava povećanje proizvodnje gljivične biomase i mycoproteina. Optimizacija fermentacijskih parametara vođena genomikom smanjuje troškove i poboljšava doslednost, podržavajući komercijalizaciju proizvoda poput mesnih alternativa na bazi micelija (Good Food Institute).
• Otkrivanje funkcionalnih sastojaka: Genomsko istraživanje otkriva nove enzime, ukuse i bioaktivne jedinjenja iz različitih vrsta gljiva. Ova otkrića podstiču razvoj sastojaka sa čistim oznakama, prirodnih konzervansa i dodataka za zdravlje u prehrambenoj industriji (Mordor Intelligence).

Zajedno, ovi tehnološki trendovi pozicioniraju genomiku gljiva kao stub inovacija u prehrambenoj tehnologiji, omogućavajući održivije, hranljivije i raznovrsnije prehrambene rešenja za 2025. i dalje.

Konkurentski pejzaž i vodeći inovatori

Konkurentski pejzaž genomike gljiva u prehrambenoj tehnologiji 2025. godine karakteriše dinamična mešavina etabliranih biotehničkih firmi, gigantima u prehrambenoj industriji i agilan startapima koji koriste napredne genomske alate kako bi otključali potencijal gljiva u inovacijama hrane. Sektor beleži brzi rast, vođen sve većom potražnjom potrošača za održivim alternativama proteina, funkcionalnim sastojcima i novim ukusima, kao i potrebom za otpornim sistemima proizvodnje hrane.

Ključni igrači u ovoj oblasti uključuju Novozymes, koja je mnogo uložila u razvoj gljivičnih sojeva za proizvodnju enzima i alternativne proteinške primene, i Mycorena, švedski startap specijalizovan za proizvode na bazi mycoproteina koristeći vlasničke genomske platforme. Quorn Foods, pionir u proizvodima mycoproteina, nastavlja da inovira optimizovanjem sojeva Fusarium venenatum kroz genetsku selekciju i metaboličko inženjerstvo.

Novi inovatori kao što su Ecovative proširuju korišćenje genomike gljiva izvan hrane u pakovanje i materijale, ali njihova filijala MyForest Foods fokusira se na razvoj mesnih alternativa od micelija, koristeći genomska saznanja za poboljšanje teksture i nutritivnih profila. EniferBio u Finskoj komercijalizuje PEKILO® mycoprotein, koristeći naprednu genomiku za poboljšanje prinosa i skalabilnosti.

Kompetitivna prednost na ovom tržištu sve više se definiše vlasničkim genetskim bazama podataka, mogućnostima sekvenciranja brzog protoka i bioinformatičkim platformama koje omogućavaju brže poboljšanje sojeva i otkrivanje funkcionalnih gena. Kompanije formiraju strateška partnerstva sa akademskim institucijama i tehnološkim provajderima kako bi ubrzale istraživanje i razvoj. Na primer, Ginkgo Bioworks sarađuje s prehrambenim startapima kako bi pružilo prilagođene usluge inženjeringa gljiva, dok Merck KGaA nudi genomske alate i reagensi prilagođeni za istraživanje gljiva.

• Aktivnosti ulaganja su robusne, s investicionim kapitalom koji teče u startape fokusirane na preciznu fermentaciju i proizvodnju mycoproteina.
• Portfoliji intelektualne svojine oko genetski inženjering gljivičnih sojeva i fermentacijskih procesa postaju ključna diferencijacija.
• Regulatorna odobrenja i prihvatanje potrošača ostaju kritične prepreke, ali vodeći inovatori proaktivno se angažuju sa regulatorima i pokreću pilot proizvode na odabranim tržištima.

Kako se polje razvija, očekuje se da će se konkurentski pejzaž konsolidovati oko onih sa najjačim genetskim alatima, skalabilnim proizvodnim platformama i sposobnošću da isporučuju različite, održive prehrambene proizvode na komercijalnom nivou.

Veličina tržišta, prognoze rasta & CAGR analiza (2025–2030)

Globalno tržište za genomiku gljiva u prehrambenoj tehnologiji je spremno za robustno širenje između 2025. i 2030. godine, vođeno sve većom potražnjom za održivom proizvodnjom hrane, alternativnim proteinima i naprednim fermentacijskim tehnologijama. Prema projekcijama iz Grand View Research i MarketsandMarkets, šire tržište genomike očekuje godišnju stopu rasta (CAGR) od otprilike 15–18% u ovom periodu, dok se očekuje da segment genomike gljiva u prehrambenoj tehnologiji premaši ovaj prosek zbog svojih specijalizovanih primena u inovacijama hrane.

U 2025. godini, tržište genomike gljiva za prehrambenu tehnologiju procenjuje se na oko 350–400 miliona USD, pokrivajući primene kao što su poboljšanje sojeva, proizvodnja enzima, precizna fermentacija i razvoj novih prehrambenih sastojaka. Do 2030. godine, veličina tržišta se očekuje da dostigne od 800 miliona do 1 milijarde USD, reflektujući CAGR u rasponu od 16–18% tokom predviđenog perioda. Ovaj rast potpomognut je brzim usvajanjem sekvenciranja nove generacije (NGS), CRISPR tehnologijom za uređivanje genoma, i bioinformatičkim platformama prilagođenim za vrste gljiva relevantne za proizvodnju hrane.

Ključni pokretači ovog tržišnog širenja uključuju:

• Rastuća ulaganja u alternativne izvore proteina, posebno mycoproteina i sastojaka na bazi gljiva, od strane velikih prehrambenih kompanija i venture capital firmi (Good Food Institute).
• Rastuće saradnje između provajdera tehnologija genomike i proizvođača hrane za optimizaciju fermentacionih procesa i povećanje prinosa proizvoda (SynBioBeta).
• Rastuća potražnja potrošača za proizvodima sa čistim oznakama, održivim i funkcionalnim, što ubrzava usvajanje genomike gljiva za inovaciju sastojaka (Euromonitor International).

Regionalno, očekuje se da će Severna Amerika i Evropa dominirati tržištem, čineći više od 60% globalnih prihoda do 2030. godine, zbog snažnih ekosistema za istraživanje i razvoj i podržavajućih regulatornih okvira. Međutim, Azijsko-pacifički region se očekuje da će zabeležiti najbrži CAGR, vođen širenjem startapa u prehrambenoj tehnologiji i vladinim inicijativama u biotehnologiji (Frost & Sullivan).

Općenito, tržište genomike gljiva za prehrambenu tehnologiju postavljeno je za dinamičan rast, sa tehnološkim napretkom i strateškim partnerstvima koji oblikuju njegovu putanju do 2030. godine.

Regionalna analiza tržišta: Severna Amerika, Evropa, APAC & Rest of the World

Globalno tržište genomike gljiva za prehrambenu tehnologiju beleži dinamičan rast, sa regionalnim trendovima oblikovanim regulatornim okruženjima, ulaganjima u istraživanje i razvoj i zrelošću ekosistema inovacija hrane. U 2025. godini, Severna Amerika, Evropa, Azijsko-pacifički region (APAC) i ostatak sveta (RoW) nude različite prilike i izazove za zainteresovane strane u genomici gljiva primenjenoj u tehnologiji hrane.

Severna Amerika ostaje lider, vođena robusnim ulaganjima u biotehnologiju i snažnom prisutnošću startapa u prehrambenoj tehnologiji. Sjedinjene Američke Države, posebno, koriste naprednu genetsku infrastrukturu i podržavajuće regulatorne okvire, omogućavajući saradnju između akademske zajednice i industrije. Kompanije kao što su Ginkgo Bioworks i MycoTechnology koriste genomiku gljiva za razvoj novih sastojaka i alternativnih proteina, sa regionom koji čini značajan deo globalnih prijava patenata i investicija u 2025. godini. Progresivni stav Američke administracije za hranu i lekove (FDA) o novim prehrambenim sastojcima dodatno ubrzava komercijalizaciju.

Evropa se karakteriše snažnim fokusom na održivost i regulatornu rigoroznost. Strategija Evropske unije od farme do viljuške i smernice Evropske agencije za sigurnost hrane (EFSA) o novim prehrambenim proizvodima podstakle su ulaganja u genomiku gljiva za proizvode sa čistim oznakama i na bazi biljaka. Zemlje poput Holandije, Nemačke i Velike Britanije domaćini su vodećih istraživačkih institucija i startapa, kao što su Nutreco i Quorn Foods, koji integrišu genomiku gljiva kako bi poboljšali kvalitet proizvoda i trazivost. Međutim, strogi procesi odobravanja u regionu mogu produžiti vreme potrebno za ulazak novih proizvoda na tržište.

• APAC se pojavljuje kao oblast sa visokim rastom, utemeljena na rastućoj potražnji potrošača za alternativnim proteinima i funkcionalnom hranom. Kina, Japan i Singapur ulažu značajna sredstva u istraživanje i razvoj u oblasti prehrambene tehnologije, uz vladine inicijative koje podržavaju startape i multinacionalne saradnje. Agilnost regulatora u Singapuru, o čemu svedoči brzi postupak odobravanja novih namirnica od strane Agencije za hranu Singapura (SFA), pozicionira ga kao regionalni centar za inovacije u genomici gljiva (Agencija za hranu Singapura).
• Ostatak sveta (RoW) obuhvata Latinsku Ameriku, Bliski Istok i Afriku, gde je usvajanje početno, ali raste. Brazil i Izrael su posebno poznati po svojim investicijama u agri-biotehnologiju i inovacije hrane, s lokalnim igračima koji istražuju genomiku gljiva za održivu proizvodnju hrane (Embrapa, Startup Nation Central).

Generalno, dok Severna Amerika i Evropa prednjače u tehnologiji i regulatornim okvirima, brza usvajanje APAC-a i inicijative RoW proširuju globalnu prisutnost genomike gljiva u prehrambenoj tehnologiji do 2025. godine.

Izazovi, rizici i prepreke usvajanju

Usvajanje genomike gljiva u prehrambenoj tehnologiji suočava se sa složenim nizom izazova, rizika i prepreka koje bi mogle ometati njenu široku integraciju do 2025. godine. Jedna od glavnih prepreka je regulatorna nesigurnost oko genetski modifikovanih organizama (GMO) i genetski uređenih gljiva. Regulatorni okviri se značajno razlikuju između regiona, pri čemu Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) održava stroge procese odobravanja, dok Američka administracija za hranu i lekove (FDA) ima fleksibilniji pristup, koji se temelji na pojedinačnim slučajevima. Ova nedostatak harmonizacije otežava globalnu komercijalizaciju i povećava troškove usklađivanja za kompanije iz prehrambene tehnologije.

Zabrinutosti oko intelektualne svojine (IP) takođe predstavljaju značajnu prepreku. Brzi tempo inovacija u genomici gljiva doveo je do prenatrpanog patenata, što čini analize slobode korišćenja skupim i dugotrajnim. Sporovi oko vlasničkih sojeva, tehnika uređivanja gena i bioinformatičkih alata mogu odložiti lansiranje proizvoda i obeshrabrivati investicije, kako su istaknuli nedavni pravni slučajevi u biotehničkom sektoru (Svetska organizacija za intelektualnu svojinu).

Tehnički izazovi takođe postoje. Genomi gljiva su često složeni, sa visokim nivoima genetske redundancije i slabo anotiranim regionima, što otežava precizno uređivanje i predikciju osobina. Skalabilnost fermentacionih procesa koristeći nove gljivične sojeve ostaje usko grlo, s problemima kao što su kontaminacija, varijabilnost prinosa i optimizacija procesa koja zahteva značajna ulaganja u istraživanje i razvoj (Nature Biotechnology).

Prihvatanje od strane potrošača je još jedan kritični rizik. I pored održivih i nutritivnih prednosti hrane na bazi gljiva, javno mišljenje o GMO-u i sintetičkoj biologiji ostaje podeljeno. Dezinformacije i nedostatak transparentnosti mogu podstaknuti skepticizam, posebno na tržištima sa jakim organskim ili prirodnim pokretima hrane. Kompanije moraju uložiti u edukaciju i transparentno označavanje kako bi izgradile poverenje (Međunarodni institut za poljoprivredna istraživanja).

Na kraju, integracija u lancu opskrbe predstavlja logističke barijere. Nabavka, skaliranje i distribucija sastojaka na bazi gljiva zahtevaju novu infrastrukturu i partnerstva, posebno za startape koji nemaju uspostavljene mreže. Potreba za hladnim lancem logistike, specijalizovanim bioreaktorima i sistemima za kontrolu kvaliteta povećava operativnu složenost i troškove (McKinsey & Company).

Ukratko, iako genomika gljiva ima transformativni potencijal za prehrambenu tehnologiju, prevazilaženje ovih složenih izazova zahteva koordinisane napore u regulatornim, tehničkim, komercijalnim i društvenim domenima.

Prilike & Strateške preporuke za zainteresovane strane

Presek genomike gljiva i prehrambene tehnologije predstavlja dinamičan pejzaž prilika za zainteresovane strane 2025. godine. Kako globalna potražnja za održivim, hranljivim i novim prehrambenim proizvodima raste, korišćenje naprednih genetskih alata za iskorišćavanje potencijala gljiva postaje strateška imperativ. Ključne prilike i preporuke za zainteresovane strane su navedene u nastavku:

• Razvoj alternativnih proteina: Genomika gljiva omogućava identifikaciju i optimizaciju visoko-proteinskih gljivičnih sojeva, kao što su mycoprotein koji proizvodi Quorn Foods i druge filamentozne gljive. Zainteresovane strane bi trebale ulagati u partnerstva za istraživanje i razvoj kako bi ubrzali otkrivanje sojeva sa superiornim nutritivnim profilima i karakteristikama fermentacije koje se mogu skalirati.
• Inovacija funkcionalnih sastojaka: Genomska saznanja olakšavaju inženjering gljiva za proizvodnju bioaktivnih jedinjenja, ukusa i tekstura. Kompanije iz prehrambene tehnologije mogu sarađivati sa firmama za genomiku kako bi razvile vlasničke sastojke koji poboljšavaju diferencijaciju proizvoda i zdravstvene koristi, kao što to radi MycoTechnology.
• Platforme za preciznu fermentaciju: Primena CRISPR-a i drugih alata za uređivanje gena na genomima gljiva omogućava prilagođenu proizvodnju enzima, vitamina i specijalnih lipida. Strateško ulaganje u infrastrukturu precizne fermentacije može pozicionirati zainteresovane strane na vrhu tržišta alternativnih sastojaka u hrani, koje se očekuje da dostigne 36,3 milijardi dolara do 2030. (Boston Consulting Group).
• Održiva i kružna ekonomija: Sposobnost gljiva da recikliraju poljoprivredni otpad u visoko-vredne prehrambene proizvode usklađuje se sa globalnim ciljevima održivosti. Zainteresovane strane bi trebale istražiti partnerstva sa agri-hranom da implementiraju kružne modele, smanjujući otpad i karbonski otisak (Ellen MacArthur Foundation).
• Regulatorna i angažovanost potrošača: Kako se regulatorni okviri za nove prehrambene proizvode razvijaju, proaktivna saradnja sa vlastima i transparentna komunikacija sa potrošačima biće ključni. Zainteresovane strane bi trebale da učestvuju u industrijskim konsorcijumima i javnim obrazovnim inicijativama kako bi izgradile poverenje i olakšale ulazak na tržište (FoodNavigator).

Ukratko, zainteresovane strane u genomici gljiva za prehrambenu tehnologiju trebaju prioritizovati kolaborativnu inovaciju, ulagati u skalabilne bioprocesne tehnike i angažovati se s regulatornim i potrošačkim okruženjima. Ove strategije će otključati nove tokove prihoda i podstaknuti usvajanje hrane na bazi gljiva na tržištima.

Budući izgled: Nastajuće aplikacije i investicione tačke

Budući izgled za genomiku gljiva u prehrambenoj tehnologiji obeležen je brzim inovacijama, proširenjem aplikacija i rastućim interesovanjem investitora kako sektor sazreva u kritičnu osnovu održive proizvodnje hrane. Do 2025. godine, konvergencija naprednih tehnologija sekvenciranja, sintetičke biologije i precizne fermentacije očekuje se da će otključati nove granice u korišćenju gljiva za prehrambene sastojke, alternativne proteine i funkcionalne hrane.

Nastajuće aplikacije posebno se fokusiraju na razvoj mesnih alternativa na bazi mycoproteina, novih pojačivača ukusa i teksture, i bioaktivnih jedinjenja za zdrave proizvode. Kompanije kao što su Quorn Foods i Nature’s Fynd koriste genomiku gljiva kako bi optimizovale sojeve za veće prinose, poboljšane nutritivne profile i prilagođene senzorne osobine. Sposobnost preciznog inženjeringa genoma gljiva takođe omogućava proizvodnju specijalnih sastojaka, kao što su proteini i masti mleka, bez potrebe za stočarstvom, kako su to pokazali startapi poput Perfect Day.

Investicione tačke se pojavljuju u regionima sa robusnim biotehničkim ekosistemima i podržavajućim regulatornim okvirima. Severna Amerika i Evropa i dalje vode, s značajnim ulaganjima rizika koji teče u kompanije fokusirane na proteine i sastojke dobijene fermentacijom. Prema Good Food Institute, globalna ulaganja u alternativne proteine pomoću fermentacije dostigla su 1,7 milijardi dolara u 2023. godini, uz snažan uzlazni trend koji se očekuje do 2025. godine. Azijsko-pacifički region takođe dobija na zamahu, vođen rastućom potražnjom za održivim izvorima proteina i inovacionim centrima podržanim od strane vlade.

Gledajući unapred, integracija veštačke inteligencije i mašinskog učenja sa genomikom gljiva očekuje se da će ubrzati otkrivanje i optimizaciju sojeva, smanjujući vreme potrebnog za ulazak novih prehrambenih proizvoda na tržište. Osim toga, partnerstva između prehrambenih startapa, etabliranih prehrambenih proizvođača i istraživačkih institucija verovatno će se proliferirati, podstičući transfer znanja i sposobnosti skaliranja. Regulativna jasnoća oko odobrenja novih hrane, posebno u EU i SAD-u, dodatno će katalizovati komercijalizacijske napore.

Ukratko, budućnost genomike gljiva u prehrambenoj tehnologiji obeležena je dinamičnim pejzažem naučnih proboja, proširenjem portfolija proizvoda i robusnim investicijama. Kako raste potražnja potrošača za održivim, hranljivim i inovativnim hranama, genomika gljiva je spremna da odigra transformativnu ulogu u oblikovanju sledeće generacije sistema hrane.

Izvori & Reference

• Grand View Research
• Mycorena
• Quorn Foods
• Illumina
• Nature Biotechnology
• Ginkgo Bioworks
• Mordor Intelligence
• Quorn Foods
• Ecovative
• MarketsandMarkets
• SynBioBeta
• Euromonitor International
• Frost & Sullivan
• Nutreco
• Embrapa
• Startup Nation Central
• Evropska agencija za sigurnost hrane
• Svetska organizacija za intelektualnu svojinu
• Međunarodni institut za poljoprivredna istraživanja
• McKinsey & Company
• Ellen MacArthur Foundation
• FoodNavigator
• Perfect Day